Анализа - Зашто Србија не треба да се меша у украјински сукоб

Дешавања у Украјини у последњих неколико дана достигла су тачку кључања, имајући у виду да је Русија стационирала 120.000 војника на јужним границима. Када рачуници додамо и чињеницу о преговорима у Женеви који су завршени без конкретног договора, неиплементацију Минск II споразума као и најаве из Вашингтона да војни сукоб известан, јасно је да су ствари измакле контроли. Посебну пажњу скреће то што су САД и Велика Британија започеле евакуацију својих амбасада и дипломата, што се дешава само у екстремнм случајевима. 

Наравно, јасно је да криза у Украјини произилази из чињенице да НАТО покушава да се прошири даље на исток, али исто тако је постало јасно да Украјина не жели да буде сфера интереса Русије, већ да жели да гради чврсте односе са Западом - укључујући ту у чланство у ЕУ и НАТО. С једне стране, Сједињеним Државама импонује украјинско интересовање и кокетирају са њеним чланством у НАТО, док са друге стране Русија не гледа на ово нимало благонаклоно. Украјина као саставни део бившег СССР-а представља за Руску Федерацију незабилазну зону утицаја и стратешки је веома важна. Не само због Крима и приступа Црном мору, Русија је тај посао већ завршила, већ близина Москви представља озбиљно угрожавање безбедности Русије уколико би Украјина постала интегрисана у северноатланстску безбедносну структуру. Али какво је место Србије у овом сукобу? 

Србија би у односу према дешавањима у Украјини требало да остане неутрална из неколико разлога. Прво, то је у овом случају најбоља стратегија како би се одржали добри односи са свим учесницама у сукобу, што је Србији важно. Друго, имајући у виду да Србија има проблем са сецесијом у свом дворишту, као и страном интервенцијом која је ту сецесију омогућила, ствар је принципа и доследности да будемо на страни Украјине и подржимо њен територијални интегритет. Стога Србија нипошто не сме подржати било какву војну интервенцију Русије. Треће, стратешки циљ Србије јесте чланство у ЕУ,  и своју спољну политику треба да усклади са спољном политиком ЕУ. С обзиром да ЕУ не одобрава акције Русије и да јој је већ увела санције, Србија је у обавези да прати одлуке Европске службе за спољне послове. У случају интервенције, ЕУ ће сигурно увести најстроже санкције досад према Русији и то ће захтевати и од Србије, као и од свих својих партнера. Четврто, напад Русије представљао би кршење међународног права и агресију на суверену државу. С обзиром да смо ми то на својој кожи осетили 1999. године, требало би да се успротивимо случним интервенцијама против било кога и против неправде попут оне која је нас задесила На крају, ту је и аргумент да се увек треба солидарисати са слабијим. Украјина јесте војно вишеструко слабија од Русије, и у случају руског напада то би представљало силеџијство. Демонстрација силе није нешто чиме желимо да се међународно право води у будућности.

Познато је да се у Србији волимо опредељивати у сваком сукобу у сваком кутку планете Земље. Међутим, то није увек најпаметније, посебно у случају Украјине. Остати неутралан засад најбоље је што спољна политика Србије може и треба да пропагира.